Snimanje na televiziji, san svakog deteta ili čoveka. Puni nade i želje, došli smo u studio na Sajmu. Obukli se, našminkali su nas i bili smo spremni. Samo da sačekamo da se namesti scenografija. Oh, kad je pre proslo sat i trideset minuta. Još samo da podese svetlo…ups, još pedeset minuta čekanja… i evo nas, studio i svetla. Snimanje! Počinje! Juhu! Prva scena. Pa opet ista scena. O, nešto je pogrešno, moramo ponovo. Pa ponovo. Pa ponovo. Izgleda da gluma u pozorištu i na televiziji jako malo liče. Na kraju prvog dana svi smo bili preumorni. Jedva smo čekali da dodjemo kući.
Naredna tri dana su prosla brže. Znali smo šta nas čeka. Poneli smo bojice, domaći, tablete, puštali muziku i družili se. Snimajuća ekipa je bila zabavna i od veeeelike pomoći. Pokazivali su nam opremu, igrali se sa nama, ma pravo uživanje.
Nadamo se da smo snimili dobar materijal. Potrudili smo se. Ali jedan veliki zaključak je da je gluma jedan težak posao i da ćemo se mi, za sada, ipak držati pozorišta!
